Srpska Revolucija
Srbija je krajem 18.veka bila podeljena na nekoliko pašaluka.Vremenom je najveći uticaj stekao Beogradski pašaluk,koji je više puta zauziman od Austrije.Svištovskim mirom 1791 Austrija je izdejstvovala amnestiju za hrišćane.Turska je potom pokrenula reforme radi učvršćenja centralne vlasti i sprečavanja svog daljeg propadanja.Reforme je pokrenuo sultan Selim III,ali one su naišle na snažan otpor janičara,paša.begova.Reformom je obuhvaćeno i poboljšanje položaja hrišćana.Beogradski pašaluk kao najsturenija provincija prema Evropi,bio od posebnog značaja za Tursku,pa je Porta nastojala da reformama otkloni nezadovoljstvo Srba iz pašaluka i spreči njihovo iseljenje.Najžešći odmetnici od reforma bili su janičari,nasilnici izločinci,koji su posle svištevkog mira sklonili u Vidin na Dunavu i u Bosnu.Porta je 1793.godine janičarima i njihovim vodjama zabranila povratak u Pašaluk,ali oni su cve činili kako bi srušili vlast u pašaluku koju je predstavljao Hadzi-Mustafa-paša.
Opasnost od povratka janičara nagnala je vezira da od porte idejstvuje femanu kojima je 1794 Srbima zvanično priznata knežinska samouprava sa oborknezovima u nahijama i seoskim knezovima u knežinama,zagarantovana slobodna vera,utvrdjen iznos obaveza,zabranjeno nasilje i omogućena slobodna trgovina.Povlastice su proširene 1796,kada su oborknezovi dobili pravo da sakupljaju poreze i donekle,imali sudsku i upravnu vlast.Turci od tada nisu upadali u srpska sela.Pazvan-oglu je s janičarima i vodjama u više navrata napadao pašaluk,pa je Hadzi-Mustafa-paša za odbranu koristio Srbe,dapustio im da osnivaju sopstvene čete.Zbog napada janičara 1797 ustanovljena je srpska narodna vojska.Olakšice uvedene za vrem Hadzi-Mustafa-paše(1793-1801),koji je Pašalukom uprvljao u saradnji sa knezovima ,imale su toliko dejstvo da je narod Turke,protivnike janičara i dahija,nazavio “dobrim” i “carskim” a vezira “srpskom majkom” i “dobrim ocem”.
Srbi su brzo razvili trgovinu izvozeci stoku u Austriju.Trgovina je podsticajno delovala i na unapredjenje stočarstva, seljaci motivisani da više proizvode i samim tim poboljšaju svoj položaj.Putujući trgovci,koji su od seljaka otkupljivali stoku,uzdigli su se iz mase kmetova i ako “vidjeniji” ljudi izdvojili se u poseban društveni sloj,koji je predehodio gradjanstvu,što je uticalo i na političke prilike i kulturni napredak Srba u Pašaluku.Proterivanjem dahija i uvodjenje izvesnog reda u turski upravni i sudski aparatpredstavljali su,sami po sebi,tako poboljšanje da je 1791. bila prekretnica posle koje je srpski narod,prvi put od gubitka sopstvene države,počeo da živi normalno.Prilike su se tokom samo jedne decenije toliko izmenile da se u Pašaluk masovno doseljavalo stanovništvo iz ostalih balkanskih predela Turske.
Prvi Srpski ustanak(1804-1813).
Posle napoleonovog osvajanja Egipta i Sirije,Porta je 1799.dostupila povratak janičara u Beogradski pašaluk.Janičarske vodje ubili su Hadzi-Mustafa-pašu i 1801 zavele strahovladu,Pašaluk se medjusobno podelili na četiri dela i uspostavili sopstvenu vlast.Srbima su ukinuli sve povlastice i obezvredili ulogu oberknezzova.Da bih što pre stekli bogatstvo,dahije su uvele kuluk i razne druge namete.Imali su potpunu kontrolu nad trgovinom i ubirali prihode od đumruka.Srbi su Porti i Sultanu upućivali žalbe na nasilja dahija,koje su osudjivale i spahije.Kako nije bilo odgovora na žalbe,istaknutiji knezovi,predvodjeni obor knezom Aleksom Nenadovićem,počele su priprem za ustanak,preko svojih sunarednika iz Austrije nabavljivali su oružje.Kad su saznale za ustanak,dahije su pokušale da spreče pogubljivanjem oko sedamdeset najistaknutijih narodnih prvaka,medju kojima su bili Aleksa Nenadovic i Ilija Birčanin.”ceča Knezova” je ubrzala dizanje ustanka u Šumadiji i njegovo širenje na ceo Pašaluk.
Preostali knezovi,i mnoštvo naroda izbegli su u šume.Na skupu u Orašcu 14.februara.1804.(na Sretenje) doneta je odluka o dizanju bune na dahije,za vodju je izabran Đorđe Petrović-Karađorđe i istog dana je počelo paljenje hanova po Šumadiji.Ustanci su iz sela brzo proterali janičare,i uskoro oslobodili većinu gradova.Dahije i većina njihovih pristalica sklonili su se u Beograd.Ustaničko vodjstvo je istovremeno izjavljivalo pokornost sultanu.Porata i Turci privreženi sultanu nisu se protivili akciji Srba,očekujući da ustanci uklone dahije koji su se odmetnuli i od sultana.Kad su se za ustanak zainteresovale Austrrije i Rusija,Porta je u pašaluk poslala bosanca Bećir-pašu s nalogom da protera dahije i umiri Srbe.Vezir je jula 1804 s vojskom došao u Beograd,što je dahiije primoralo da pobegnu.Bećir-paša nije mogao garantovati Srbima da će poštovatti njihovu somoupravu niti je pristao na garancije Austrije.Nastavljajući pregovore Srbi su 1805. od Porte zahtevali širu autonomiju,i pravo da biraju vrhovnog kneza,ali su i u Rusiju uputili deportaciju da od cara traži pomoć.Početkom 1806 godine ustanci su,u bojevima na Mišaru kod Šapca u Deligradu kod Aleksinca,porazili dve sultanove vojske.Ti uspesi su se sa oduševljenjem primljeni među Srbima u austriji,Bosni,Kosovu,Makedonij.Porazi u Srbiji i predstojeći rat sa Rusijimprimoravali su Portu da prihvati mir.
Zaključio ga je trgovac Petar Ičko.Srbima je tim mirom priznata samouprava s Karađordjem kao vrhovnim knezom.Po nagovoru Rusije,Srbi su odbacili mir i nastavili da ratuju sa Turcima.Početkom 1807 oslobodjen je Beograd,Užice,Jadar.Tokom zatišja nastalog zbog primirja sklopljenog u leto 1807.izmedju Rusije i Turske Karađorđe je sklopio plan da preko raške oblasti supostavi vezu sa Crnom Gorom.Znatne uspehe je postigao je pobedama kod Sjenice i novog Pazara u proleće 18009,kad mu je stigla vest da je probijen front kod Niša.U bici na Čegru,izginulo je 3,000 srpskih ratnika sa područja Resave sa vodjvodom Stevanom Sindjelićem.Po naredjenju turskog zapovednika Huršid-paše u nišu je,uz carigradski drum sagradjena Ćele-kula.Posle pobede na Čegru,Turci su izbili na Dunav.Karađorđe je od tada sve snage dalje usmerio na dalju od branu,uz ogromne napore do kraja godine povratio itgubljene krajeve.
Sledeće 1810 godine,uz pomoć Rusa,izvojevana je bitka kod Varvarina.Pred opasnošću od Napoleona,Rusija je 1812. u Bukureštu zaključila mir s Turskom.Osmom tačkom Bukureškog mira bila je obuhvaćena Srbija.Turska je dobila pravo da vrati svoje posade u gradove,a Srbima zagarantovana amnestija i samouprava,o kojoj je trebalo da postignu sporazm s Portom.
Nadajući se brzoj pobedi Rusa nad Napoleonom,srpska strana je postavljala nerealne uslove u pregovorima s Portom,što su Turci prozreli i postavili zahtev da se Srbi vrate u položaj raje,a istovremeno se pripremali zaslamanje ustanka.Karadjordje i Praviteljsvujušći sovjet su odbacili Bukureški mir,a Turci su jula 1813. iz tri pravca-Bosne,Vidina i Niša-napali Srbiju.Uprkos junačkom otporu na Negotinu (Hajduk Veljko Petrović),Zasavici i Deligradu,ustanak je slomnjen.Karadjordje i članovi Sovjeta su se oktobra 1813. sklonili u susednu Austriju,a tih dana je preko Save i Dunava prešlo i oko 100000 izbeglica.U Srbiji je zavladao divljački teror.Turci su sprovodeći džihad ubijali zarobljene srpske ratnike i ranjenike,sve muškarce od 15 godina naviše,žene i decu odvodili u ropstvo,palili sela.Beograd je postao tržište robova u kome je za jedan dan prodato 1800 lica.Na hiljade Srba upućeno je u Bosnu,kao poklon agama i begovima i na tržišta Turske,mahom u Anadoliju i Egipat.Broj izginulih i nasilnom srću umorenih iznosio je preko 100000 lica; svaki trći stanovnik tadašnje Srbije.
Srpska Država za vreme Prvog ustanka
Po oslobodjenu dela Srbije,koji je obuhvatao Beogradski pašaluk,ukinuta je turska vlast i ponovo,posle prekida od 345 godina,utemeljena srpska država.Prekinuto je plaćanje danka,ukinuti su spahiluci i seljak je postao vlasnik zemlje koju obradjuje.Time je u Srbiji ukinut feudalni poredak,samo 15 godina posle Francuske revolucije.
Usled ratnog stanja zadražana je administrativna podela na nahije,u kojima su prevlast ostvarili vojni komandanti,vojvode.Karadjordje je bio vrhovni komandant vojske i prva ličnost u državi.Nosio je titulu vožd i od 1808. priznat ,,zanaslednog vrhovnog predvoditelja Srbije”.Od početka je predsedavao skupštinama sastavljenim od predstavnika nahija koje su bile najviši organ vlasti u državi.Skupština je odlučivala o sudstvu i finansijama i brinula o snabdevanju vojske; od 1805. Ona se naziva praviteljstvujušči sovjetserbski.Prvi predsednuik Sovjeta bio je Prota Mateja Nenadović.Sovjet je 1807. pod predsedništvom Mladena Milovanovića doneo najviši zakonski akt,neku vrstu ustava,nazvan Osnova praviteljstva srpskog.Od tada su u grdovima postavljeni ,,Komendanti” (Gradonačelnici).Kada je 1811. vlast reorganizovana,ustanovljena je i najviša izvršna vlast sa 5 popečitelja (Ministara).Sovjet je podsticao razvoj privrede,pa je uvedena poštanska služba,otvarane radionice za proizvodnju baruta i opravku oružja i topolivnica.Nije zanemareno ni školstvo,pa je osnovana mreža škola u selima i gradovima.U Beogradu 1808.osnovana Velika škola koja je školovala kadrove za državnu administraciju.Za razvoj zakonodavsta i školstvo najzasluženiji su učeni Srbi s područja Habsburške monarhije Ivan Jugović,Boža Grujović i Dositej Obradović,prvi ministar prosvete u Srbiji.
Drugi srpski ustanak i stvaranje autonomne kneževine
Ponovnom okupacijom Srbije Turci su uspostavili Beogradski pašaluk,zaveli svoju vlast i Srbe vratili u položaj raje.Za beogradskog vezira postavljen je Sulejman-Paša Skopljak,podmukli,bezobzirni tiranin,koji je koristio sva sredstva da Srbe održi u pokornosti.U početku se predstavljao kao umeren kospodar kako bi privoleo narod da se vrati u opustela sela.Kada je proglašena amnestija,izbeglo stanovništvo se vratilo iz Austrije iz begova.Predale su se i starešine koje su ostale u Srbiji,medju kojima su bili Miloš Obrenović,Hadži Prodan Gligorijević i Stanoje Glavaš.U nahilijama je formalno postojala knežinska samouprava s knezovima i vojvodama.,,Umerena vladavina” je trajala kratko,a snjom se izgubila i samosuprava.Uveden je režim iz vremena vladavine dahija.Nasilrje,kuluk,razni nameti i ubistva izazvali su 1814.u okolini Čačka bunu pod vodjstvom Hadži Prodana Gligorijevića.Hadži Prodan je pozvao miloša obrenovića da mu se prikluči što je on odbio smatrajući da za ustanak još nije došlo vreme.Šta više,Miloš je kao obor knez tri nahije(Rudničke,Kragujevačke i Požeške)učestvovao u gušenju Hadzi Prodanove bune,kada sau Turci zarobili i pogubili 300 ustanika.Teror je potom pojačan;po naredjenju Sulejman-Paše Skopljaka pogubljen je Stanoje Glavaš,a opasnost je pretila i glavi kneza Miloša Obrenovića.Nepodnošljivi uslovi nagnali su Srbe da se dignu na oružje.Oko Miloša su počeli da se okupljaju istaknutiji ljudi iz Ustanka i kovali planove o podizanju novog ustanka.Odluka je doneta na Cveti,23.aprila 1815.kod crkve u Takovu,kada je okupljeni narod za vodju ustanka izabrao Miloša Obrenovića.(,,Evo mene,a eto vama rata s Turcima”).U početku,ustanak je zahvation Rudničku,Čačansku,Valjevsku i Kragujevačku nahiju i brzo se proširio na sve delove Pašaluka.Turska se plašila uplitanja velikih sila naročito pobednice nad Napoleonom-Rusije jer je u toku bilo zasedanje Bečkog kongresa,pa je požurila da u korenu zaseče ustanak.Pobedama kod Paleža (Obrenovac),na Ljubiću kod Čačka,Dublju kod Šapca i kod Požarevca,ustanici su izuzev Boegrada i nekoliko tvrdjava,u svojim rukama držali ceo Pašaluk.
Kao i u vreme Prvog ustanka,i sada je ustaniko vodjstvo izjavljivalo da je narod ustao protiv tiranije i nasilja,a ne protiv sultana.Kada su na Srbiju krenule dve sultanove vojske,iz Bosne sa vezirom Huršid-Pašom iz Rumelije sa Maršali Ali-Pašom,Miloš je zatražio pregovore.Rusija je najzad uzela u zaštitu srbe i intervenisala kod Porte,pa je sultan ovlastio vezire da sa Srbima stupe u pregovore.Knez Miloš je propustio ka Beogradu Maršali Ali-Pašu i njegovu vojsku,a ustanici su zadržali oružje.Maršali Ali-Paša je postavljen za beogradskog vezira i u jesen 1815.sa kenzom Milošem postigao sporazum po kome su Srbi dobili autonomiju kakvu su imali pre Prvog ustanka,do 1801.U Beogradu je osnovana narodna kancelarija sa 12 knezova,iz svake nahije po jedan,koja je obavljala poslove koji se tiču Srba i bila najviše sudsko i upravn telo.
Takodje je dogovoreno da Srbima po nahijama,uz turskog muselima sudi i Srbin sudija.Srbi su sami sakupljali poreze,a Turcima je zabranjeno da zalaze u srpska sela.Sporazum su na Milošev zahtev,garantovale Rusija i Austrija,a Sultan ga je potvrdio beratima tokom 1816.godine.Knezovi su Miloša Obrenovica priznali za vrhovnog kneza Srbije što je narod potvrdio na skupštinama,a sultan tek 1830.U borbi za vlast Miloš je uklonio sve protivnike,istaknute vojvode iz Prvog ustanka.Poverenje Porte i sultana zadobio je ubistvom Karadjodja kada se 1817. tajno vratio u Srbiju s namerom da isključivo putem diplomatije,Miloš je uspeo da izdejsvuje punu autonomiju.U Srbiji su do tada osnažile poljoprivreda i trgovina,a Srbi u gradovima već činili gradjanski sloj.Ubira nje poreza,monopolom nad nekim granama trgovine i drugim načinima knez miloš je postao jedan od naj bogatijh ljudi svog vremena.Protiv njegove apsolutističke vladavine i nasilnog ponašanja moćnika u nahijama,izbilo je nekoliko pobuna.Jedna od najvećih bila je buna Miloja Djaka 1825.Milopš je pobune gušio nemilosrdno,isto kao što su to činili Turci.Izvanrednom veštinom preuzimao je vlast od turskih državnih organa(za Miloša se govorilo da je on pravi vezir u Pašaluku).Rusija je izvršila pritisak na Tursku da ispuni obaveze prema Srbima preuzete Osmom tačkom Bukureškog mira Srbiji prizna status autonomne kneževine u granicama iz 1812.Sultanovim svečanim ukazom,hatišerifom iz 1830.godine,Srbija je proglašena za autonomnu kneževinu u okviru Turskog carstva.Porta je 1833.beratom potvrdila Miloša za naslednok kralja Srbije.Od tada je turska vlast u kneževini Srbiji bila simbolična i svodila se na prisustvo njihovih vojnih posada u gradovima i tvrdjavama.Obaveze seljaka prema sphijama su ukinute,ubiranje harača je prestalo,srpski seljak je postao vlasnik zemlje koju obradjuje.Srbija je jedino morala da plaća tribut(porez) u dve jednake godišnje rate u iznosu od 2350000 groša.Tzursko stanovništvo je od tada moglo prebivati samo u gradovima ili se preseliti iz Srbije.Srpska revolucija je time završena jer je ukinut feudalizam,a uspešno je okončana i prva faza borbe za nezavisnost.Pripajanjem 6 nahija,Srbija je znatno uvećana i imala je povrsinu od 37740 kilometara kvadratnih.Postala je privlačno useljeničko područje za sunarodnike i susede koji su idalje bili u položaju raje.Dolazkom u Srbiju ljudi su postajali slobodni.Salni priliv stanovništva tekao je iz Crne Gore i Hercegovine.Miloševa samovolja naišla je na otpor gradjanskog sloja,starešina i trgovaca koji su zahtevali podelu vlasti i donošenju ustava.Izbijanjem Knez Miletine bune Miloš je bio prisiljen da prizna ustav proglašen u prestonici-Kragujevcu na sretenje 1835.(Sretenjski ustav).Taj ustav je bio toliko liberalan da su mu se usprotivile i Rusijai Austrija.Opozicija(ustavobranitelji),u kojoj su se našli najistaknutiji narodni prvaci,nije odustajala od zahteva za uvodjenjem ustava i tri godine kasnijem (1838) napisan je novi ustav,na koji je dala saglasnost i Turska.Objavljen je u vidu hatišerifa 1838. pa je poznat kao Turski ustav.Ustavom je ustanovljen Državni savet od 17 članova,kojim je vlast kneza uveliko ograničena.Knez nije mogao ni birati ni smenjivati članove saveta,što je teško pogadjalo kneza Miloša i on je abdicirao(odrekao se vlasti) u korist svog sina i napustio Srbiju.Pre abdikacije knez Miloš je napravio zaokret u spoljnoj politici i pored Rusije skojom je dotle imao izvanredne veze,okrenuo se Engleskoj i Francuskoj.U dobrim odnosima je bio i sa Austrijom.Za kneza je došao Milošev sin,Mihailo Obrenović(1839-1842).Presto je nasledio u složenim političkim okolnostima,s nacijom podeljenom na dve nepomirljive struje-pristalice kneza Miloša, s jedne,i ustavo branitelja,s druge strane.
Ustavo branitelji su nastojali da na presto dovedu Karadjordjevog sina Aleksandra,u čemu ih je podržavala Porta.Zavadjene strane je pokušao da izmiri Portin izaslanik i,kako u tome nije uspeo,ustavobranitelji tzv.Vučićevom bunom (1842) primorali kneza Mihaila da pobegne iz Srbije.
Ustavo Braniteljska Vladavina(1842-1858)
Ustavo branitelji su za kneza doveli Karadjordjevog sina Aleksandra Karadjordjevica (1842-1858),razvili propagandu za nacionalno oslobodjenje i sve snage uložili u izgradnju države.Za vrememe njihove vladavine donet je prvi spoljno politički program-načertanije Ilije Garašanina (1844) i niz važnih zakona (gradjanski,krivični itd…),poboljšano je sudstvo i izgradjen upravni aparat.
Srbija je postala gradjanska država.Centralizovana je po ugledu na susednu Austriju i imala glomaznu birokratiju.Birokratski aparat se izdvojio u poseban društveni sloj s mnogim privilegijama,što je predstavljalo preveliki teret za državu.Kapitalizam je u Srbiji uzeo veliki zamah,čemu je naročito doprineo slobodan razvoj trgovine.Gradovi su se brzo razvijali i postajali upravna i prosvetna središta.Kapitalizam je prodirao i u selo i rušio trdicionalne porodične zadruge.
Prelazak s naturalne na rono novcanu privredu teško je padao seljacima što su koristili zelenaši-trgovci i državni činovnici- i činili razne sloupotrebe.Opterećeno dugovima i pritisnuto birokratsko-ploicijskim aparatom,seljaštvo je za glavnog krivca smatralo ustavo braniteljski režim,prema kome je rastao otpor.Knez i Državi savet su delili vlast,ali medju njima su često izbijali sukobi.Pristalice Obrenovića su zaverama (1844. i 1857.)pokušavale da ih vrate na vlast.Kada je knez uhapsio nekoliko članova državnog saveta zbog učešća u zaveri,medju ustavo braniteljima je izbio rascep.Tada je preovladala protivnička struja i kneza prisilila da sazove skupštinu.Svetoandrejska skupština je zbacila Aleksandra i za kneza ponovo dovela Miloša Obrenovića.
Prosveta i kultura
Za vreme vladavine kneza MIloša osnovane su kulturne ustanove od najevećeg nacionalnog značaja : Narodna biblioteka,Narodni muzej,Državna štamparija,Bogoslovija,Osnovane su i Vojna akademija i Topolivnica u Kragujevcu.
Ustavobraniteljsko režim je znatno unapredio prosvetu i kulturu,širio mrežu osnovnih i srednjih škola.Radi podizanja kvaliteta školstva u inostranstvu su se,o tršku države,školovali i usavršavali talentovani mladi ljudi.U zasliuge ustavobranitelja spada i osnivanje Društva srpske slovesnosti,prethodnice Akademije nauka.Jedna od najvećih tekovina srpske kulture 19.veka jeste reforma srpskog jezika i pravopisa Vuka Karadžića,objavljivanje Srpskog rječnika i sakupljanje epskih nardnih pesama.
ISTORIJA BLOG 